Дебатни клуб

Дебатни клуб

Функционализам

Постулати функционализма.

КРИТЕРИЈУМИ РАЗВОЈА

КРИТЕРИЈУМИ РАЗВОЈА

ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ

(објективан и проверљив)

Ако друштво не може да спречи нехуману употребу технике долази до одвајања техничког развоја од друштвеног прогреса.

ЕКОНОМСКИ

(објективан и проверљив)

Класични показатељи  ек. раста су раст продуктивности  рада,раст дохотка, раст потрошње и животног стандарда, сами по себи не гарантују развој, ни прогрес.  Нпр. кад се раст животног стандарда не темељи на расту производње (утиче на радни морал, културно стваралаштво).

ПОЛИТИЧКИ

(мање објективан)

Власт своје потезе оцењује прогресивним.  Виши степен слобода је напредак, нижи је назадовање.

КУЛТУРНИ

(није једнозначан)

Смањивање неписмености, гомилање научног знања,  У уметности се не може

установити ни развој, само разлика (модерна књижевност, музика,

сликарство, архитектура у односу на хеленску, класицизам). Културни прогрес би био

ако би нови културни обрасци (морал, обичаји) обезбедили хуманије међуљудске

односе. Мада ти односи не зависе само од културних образаца

Облици моћи

ОБЛИЦИ  МОЋИ

 

–      ПРЕМА ПОСЕДОВАЊУ :

 

А) ПОЈЕДИНАЧНА

је моћ пророка, вођа, ратника, владара, власника, управљача, организатора.  Извире из унутрашњих својстава личности, али и из спољашњих околности ( богатство, положај).  Негде је ова моћ доминантна (деспотије, диктатуре) и почива на фанатизму, сили и страху. Последице апсолутне појединачне моћи, ослоњене на ирационална својства моћи, погубне су по свако друштво.

 

Б) ДРУШТВЕНА

је организована моћ, одн. моћ организоване групе , организације, сталежа, слоја и укупног друштва. Ова моћ не произлази из унутрашпњих својстава личности, већ из положаја у групи или организацији, као и из положаја групе или организације у глобалном друштву.

 

– ПРЕМА ОБЛАСТИ ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ

 

А) ЕКОНОМСКА

(проистиче из располагања материјалним добрима

 

Б) ПОЛИТИЧКА

( приписује се друштвеним групама, организацијама и држави, ређе појединцима).

 

В) ДУХОВНА

(обухвата моћ идеја, знања, религијску моћ,  и уопште културне моћи. Поседници ових моћи су најчешће у служби оних који владају. Неретко се  овим моћима  успешно манипулише и често си под контролом политичких моћника.

 

ДРУШТВЕНА СЛОЈЕВИТОСТ

ДРУШТВЕНА СЛОЈЕВИТОСТ (социјална стратификација)

Појам који се односи на друштвену диференцијацију и казује да постоје многобројне друштвене скупине које имају различито место на хијерархијској лествици друштва.

Чланове истог друштвеног слоја , који имају исто место у систему стратификације, може али и не мора повезивати свест о заједничкој прирпадности том слоју, заједнички идентитет, сличне животне вредности, исти стил живота, подједнаке животне шансе. Све то их разликује од других слојева, виших или нижих на хијерархијској лествици.

Вредности

ДЕФИНИСАЊЕ ВРЕДНОСТИ

Вредности се тешко дефинишу. Оне се увек појављују у паровима ( добро—лоше, лепо—ружно, корисно—штетно, истинито—лажно и сл.). Вредности нису произвољне и субјективне. Постоје вредности које имају општељудски карактер.  Слобода је увек боља од зависности, мир од рата, истина од заблуде и лажи, активност од пасивности, солидарност и алтруизам од незаинтересованости за судбину других људи и егоизма, дружење од усамљености, доследност од  недоследности, лични интегритет од дезинтеграције и сл. Постоји релативност, али не и релативизам вредносних оцењивања и опредељивања.

Зашто наслов блога – Настава социологије?

Блог сам назвао настава социологије  зато да бих информисао све заинтересоване за социологију,  о садржају предмета. Пре свега ученике и наставнике, али и друге.  На блогу ће бити садржаји везани за наставне и ваннаставне  активности из  социологије  у средњин школама. Предмет интересовања су и прошли и актуелни догађаји и личности, анализа и коментарисање истих, размена  искустава о новим начинима рада у настави (коришћење интернета, дебате, мапа ума, радионица и сл.). Ученици и наставници ће постављати своје прилоге на блогу.  Овим блогом желим да допринесем развоју  креативности, критичности, сарадње  и толеранције  међу ученицима, наставницима и осталима.